Srpski trener Nikola Lazarević, jedan od njihovih najboljih mladih trenera, svoju karijeru gradi u Aziji. A njegova priča krenula je od 2013. godine kada je prvi put dobio posao u inostranstvu, a radilo se FC Istiklol iz Tadžikistana.

Kroz svoju karijeru radio je i sa nekoliko vrhunskih trenera, između ostalog sa Andresom Viljaš Boašom i sadašnjim trenerom Barcelone Hansijem Flickom.

Nema sumnje da ćemo za Lazarevića u budućnosti sigurno čuti, jer predstavlja jednog od najperspektivnijih mladih trenera kako iz Srbije, tako i Evrope.

U razgovoru za naš portal govorio je o svojim početcima, ali i planovima za budućnost.

- Moja priča sa Tadžikistanom datira od 2013. godine. FC Istiklol je bio prvi klub u kome sam radio u inostranstvu, posle toga sam jos u par navrata dobijao angažmane tamo tako da mi nije bilo teško da prihvatim ponudu glavnog trenera ove sezone jer sam znao sta me očekuje. Istiklol je višekratni šampion Tadžikistana i nije lako iznova i iznova motivisati igrače da ponavljaju taj uspeh. Može se reći na primer da je učešće u grupnoj fazi lige šampiona možda i jedini ako ne onda najveći motiv, jer samo šampion uzima učešće u tom takmičenju. Od Istiklola se i očekuje da osvaja prvenstvo svake godine, to su ambicije i zadaci kluba uvek. Tadžikistanska liga ne pripada kremu azijskog fudbala, daleko od toga, međutim Istiklol je jedan respektabilni klub u okvirima fudbala u Aziji. Ove godine osvojen je Superkup i prvenstvo. Međutim, učešće kluba u Azijskoj ligi šampiona 2 (drugo po jačini klupsko takmičenje u Aziji) proteklo je bez mene zbog mog odlaska iz kluba, a razlog prekida saradnje desio se zbog nesuglasica sa upravom kluba zbog, pre svega, pokušaja mešanja u pitanja i posao glavnog trenera i još nekih propratnih stvari. Neki moj rezime na kraju mogao bi biti da FC Istiklol može da bude korektna osnova za promovisanje trenera i igrača kroz učešće u Ligi šampiona, prvo korak ka afirmaciji u Azijski fudbal".

Gotovo vaša cijela karijera je vezana za istok. Koje su po vama glavne karakteristike fudbala u tim zemljama?

- Da, vi ste u pravu, gotovo cela moja afirmacija i karijera vezana je za Istok. Zemlje centralne Azije (Uzbekistan i Tadzikistan), Arapske zemlje (Saudijska Arabija) i daleki istok (Kina). Sticajem takvih okolnosti ja sam svoju karijeru gradio na tim prostorima. U principu sve ove zemlje vole fudbal ali razlika postoji u odnosu prema obavezama, treningu, načinu života a sve je to vezano za mentalitet u navedenim sredinama. Fudbal se danas razvija svuda i ulaganja su velika u pomenutim sredinama ali ono sto manje-više odnosi prevagu je upravo taj mentalitet ljudi. Talenat, želja za uspehom, egzistencionalno pitanje, želja za dokazivanjem, vaspitanje, sistem vladavine u zemlji, stare navike itd.

⁠Lazarević gaji napadački stil igre, sa dosta igrača na protivničkoj polovini.

- Generalno volim i gajim neki napadački stil igre, sa dosta igrača koji učestvuju na polovini protivnika, u poslednjoj trećini ali nisam baš bio uvek u situaciji da mogu da forsiram svoje ideje u potpunosti, pre svega zbog situacija oko igračkog kadra u mnogim klubovima u kojima sam radio pa zbog toga vrlo često sam ja bio taj koji je morao da se adaptira na profil i kvalitet igrača i zbog toga sam morao da menjam sisteme i formacije ali principi su uglavnom ostajali isti i to je davalo rezultate u mnogim klubovima. Recimo, moju omiljenu formaciju 4:3:3 mogli smo da forsiramo sa ekipom Al Taawouna iz Saudijske Arabije, pre svega zbog dobre i adekvatne selekcije igraca ali u Uzbekistanu sa ekipom Kizilkuma morao sam da promenim formaciju (3:5:2) zbog navedenih razloga i to je davalo rezultate u toku cele sezone.

Priča nam kako prati i fudbal u Bosni i Hercegovini.

- Fudbal u BiH pratim kad god mi vreme dozvoli i kad god sam u našim krajevima. U poslednjih godinu ipo, sticajem okolnosti, desilo se da uvek kada dođem u Mostar dođem u periodu kada igraju Velež i Zrinjski. Velež je veliko fudbalsko ime još iz vremena bivše Jugoslavije, Zrinjski je u poslednjih nekoliko godina pravio rezultate pre svega zbog dobrih ulaganja u klub. Poslednji derbi bio je praćen vremenskim nepogodama, ako se ne varam padala je jaka kiša, utakmica je bila sadržajna ali ne u onoj meri u kojoj se to možda očekivalo. Pre toga sam prisustvovao derbiju gde je Velež pokazao više i dominirao kada je zasluženo pobedio. Smatram da je tada Zrinjski imao ekipu kompetitivnu u Evropi, a da Veležu ne fali mnogo da bi dostigao iste visine i mogao da bude ozbiljan učesnik nekog evropskog klupskog takmičenja.

Trenutno ste slobodan trener. Kakvi su planovi za budućnost?

- Da, trenutno sam slobodan i nalazim se kod kuće u Nišu. S obzirom da je moja afirmacija tekla u zemljama Azije nekako je i logično da sam okrenut više ka istoku. Međutim, moja želja je pre svega rad i mogućnost rada u Evropi jer mislim da se najkvalitetniji fudbal ipak igra u Evropi. Mislim da su naši prostori dobra polazna tačka za afirmaciju i sledeći korak u karijerama i igrača i trenera. Mislim da je nivo fudbala kod nas na sasvim korektnom nivou i meni bi lično bilo zadovoljstvo raditi u klubovima na našim prostorima.

U svojoj dosadašnjoj karijeri imao je priliku raditi sa sadašnjim trenerom Barcelone Hansijem Flickom.

- Da, imao sam mogućnost da provedem neko vreme u ekipama i sa trenerima na najvišem nivou. Od kada sam počeo sa radom u prvom timu malo vipćše sam se bio interesovao za sistem rada sa Iberijskog poluostrva (Španija i Portugalija). Na moju sreću imao sam prilike da posetim Zenit u vreme Viljasa-Boasa i da iz prve ruke saznam kako rade on i Murinjo, a pre svega očekivao sam potvrdu za sva ta moja saznanja o pomenutim sistemama, taktičkoj periodizaciji, Vitoru Fradeu itd. U Barseloni sam imao prilike da se upoznam sa celokupnom organizacijom kluba, načinom i sistemom rada ali i da se sa poštovanim Flikom dotaknem nemačke škole, obrazovanja, sistema rada, organizacije igre. Ne treba zaboraviti da je ta njihova trenerska akademija, ako se ne varam u Kelnu, jedna od najboljih u svetu trenutno. U principu, pre svega, to su veoma pristupačni i neposredni ljudi, voljni da pričaju o fudbalu i svojim iskustvima. Pored stručnog dela, meni je npr bila interesantna priča o odnosu između Viljasa-Boasa i tadašnjih glavnih igraca Celzija u vreme kada je on bio glavni trener (s obzirom da su približnih godina) ili Flikov boravak kod De Zerbija i praćenje De Zerbijevih treninga a posebno diskusija oko rešavanja određenih situacija u igri. To individualno viđenje rešenja takvih situacija je veoma zanimljivo i korisno.